Овако ће фриленсери плаћати порез од 1. јануара 2023.

Нико их није тачно пребројао. Процене су да нешто више од 100.000 грађана Србије ради преко интернет платформи, а фриленсери су - и више од тога. Не препознаје их ниједан пропис као посебну радну “категорију”, а по свему судећи нећемо ускоро добити закон о флексибилним облицима рада.

Дизајнери, програмери, професори страних језика, преводиоци, писци и сви они који за живот зарађују по основу ауторског дела или "сродних права", од 2023. порез ће плаћати по тачно утврђеној процедури - кроз такозвано самоопорезивање, бирајући између два модела. Пропис који то регулише - управо се, ових дана, усваја у Скупштини Србије.

Два модела пореза

После скоро годину дана рада Радне групе, коначно је написан и нови (тачније измењен и допуњен стари) Закон о порезима на доходак грађана, којим ће убудуће бити регулисано и опорезивање фриленсера. А прву пријаву прихода порезницима фриленсери ће подносити - 30 дана по истеку првог квартала наредне 2023, дакле - до краја априла.

Фриленсери ће, наиме, своје обавезе према држави плаћати квартално, имајући при томе могућност да свака три месеца изаберу један од два могућа начина обрачуна пореза на приходе - први носи стопу опорезивања од 20 одсто, а други од 10 процената.

Али, нижа стопа не значи нужно и нижи намет. Све, у ствари - зависи од износа који фриленсер приходује током три месеца.Најкраће речено, новим прописом предвиђене су две “формуле” за обрачун пореза за фриленсере.

Први је, кажу и сами фриленсери који су учествовали у раду радне групе, погодан за оне који на овај начин зарађују до 50.000 динара месечно. Наиме, први модел предвиђа да се од тромесечних прихода одузима 96.000 динара такозваних нормираних трошкова (као вид пореског ослобођења), па се на тако добијену разлику плаћа порез по стопи од 20%.

Према другом моделу, од тромесечних прихода одузимају се нормирани трошкови од 57.900 динара али се одузима још и 34 одсто остварених прихода. На тако добијену разлику плаћа се порез по стопи од 10 одсто. Овај модел је, опет према речима фриленсера - исплативији за оне који зарађују више од 50.000 динара месечно.

- Физичка лица под једнаким условима могу да се определе за начин утврђивања пореске основице и с тим висину пореске обавезе, било да се определе за признавање нормираних трошкова у динарском износу 96.000 динара квартално и плаћање пореза по стопи од 20% или да се определе за признавање нормираних трошкова у динарском износу 57.900 динара квартално увећаних за 34% бруто прихода оствареног у кварталу и плаћање пореза по стопи од 10% одсто - наводи Министарство финансија у образложењу закона.

Ако неће сами - порезници ће уместо њих

Увођење самоопорезивања значи да ће фриленсери сами пријављивати своје приходе и на њих сами обрачунавати и плаћати порез и припадајуће доприносе. Ипак, у том обрачуну ће имати и помоћ - Пореске управе.

- У циљу олакшавања уноса података у пореску пријаву и израчунавање пореске обавезе, Пореска управа ће унапред попунити пореску пријаву и исту доставити пореском обвезнику у електронском облику преко портала Пореске управе, са исказаним подацима о оствареним приходима, а физичко лице би имало обавезу да измени или допуни пореску пријаву у вези са подацима којима порески орган не располаже, попут броја издржаваних чланова домаћинства и друго - појашњавају у Министарству финансија.

Тако измењену или допуњену пореску пријаву фриленсер подноси такође у у електронском облику, преко портала Пореске управе.

- А, уколико порески обвезник у законском року не поднесе пореску пријаву, Пореска управа подноси пореску пријаву за то лице - прецизира нови закон.

Шта је са доприносима

Напоменули смо већ да је први модел, са стопом опорезивања од 20 одсто, погоднији за оне са мањим приходима. Тачније, за оне који кроз фриленс послове додатно приходују или су тек упловили у “фриленсерске воде”. Наравно, они који су већ запослени, а на овај начин додатно приходују, неће плаћати доприносе за здравство.

Други модел, са стопом опорезивања од 10 одсто, погоднији је за оне са вишим приходима којима је и даље неисплативо да се региструју као предузетници због, на пример, високог паушалног пореза, или због тога што не би прошли такозвани тест самосталности. Они уплаћују и пензијске, и доприносе за здравство.

Поједини фриленсери и даље истичу да им нови пропис доноси више обавеза него права, с обзиром да неће имати право на боловање, нити на плаћено породиљско одсуство, на пример, па из неких удружења поручују да не одустају од предлога да се, сразмено добијеним правима, смањи и стопа обавезних доприноса који се плаћају. Минимални пензијски доприноси на месечном нивоу износе тренутно 7.720 динара - тромесечни трошак би био 23.160, док су минимални месечни доприноси за здравствено осигурање - 1.402 динара, а тромесечни трошак би био 4.206 динара. Ови износи биће другачији - за очекивати је већи идуће године, пошто се минималне основице за обе врсте доприноса рачунају и прописују у односу на просечно остварену зараду коју објављује званична статистика.

Износи од 7.720 и 1.402 динара представљају минималне месечне доприносе, а закон каже да “уколико су основице доприноса ниже од опорезивог прихода - основица доприноса је опорезиви приход“.

Једно од удружења (Удружење фриленсера и предузетника Србије), које је учествовало у раду радне групе за израду закона, објавило је на свом сајту детаљније рачунице пореза по основу новог закона.

Извор: poslovi.infostud.com