Све већи број фриленсера у Србији, у Ужицу се број гиг радника удвостручио

Настављен је велики раст броја гиг радника у Србији на доминантној платформи Upwork, показују подаци Gigmetra. Најновијим мерењем обухваћена је популација од 11.596 радника, што је раст од 14,5 процената.

С обзиром на то да је раст у претходном мерењу био сличан (15,9 одсто), популација гиг радника се у претходних годину дана увећала за трећину.

Међу факторима који су допринели значајном расту и атрактивности гиг рада у претходном периоду су, према оценама аналитичара из Центра за истраживање јавних политика, пре свега динамичан развој технологија што повећава доступност ове врсте рада глобално, и дисруптивне промене у пословним моделима компанија које их приморавају да због развојних потреба, конкурентских притисака и технолошке трансформације континуирано трагају за талентима и људским ресурсима ван сопствених организација.

Све већем броју домаћих фриленсера допринеле су и демографске промене и преференције нових генерација којима рад на интернету представља атрактивну алтернативу у професионалном развоју. Овоме треба додати и велики раст зарада до којег је дошло услед за 20 одсто веће вредности долара у односу на период од пре годину дана.

Велики број нових фриленсера из Шумадије и Западне Србије

Најновије мерење доноси тренд „деурбанизације“, односно раст је доминантно потицао из мањих средина, показују подаци Gigmetra.

Највећи раст популације је забележен у региону Шумадије и Западне Србије, где се број гиг радника повећао за скоро трећину. Шампион раста је Ужице, где се популација више него удвостручила.

Континуирано праћење популације гиг радника у регионима указује да највећи део њих живи и ради у 28 градова у Републици Србији – 82,4 одсто. Најновији раст радника на интернету је доминантно долазио из мањих средина, што је утицало на пад удела урбане гиг популације у односу на претходно мерење.

Регион Јужне и Источне Србије забележио је раст од 19,1 процената, чиме је постао регион који је имао највеће повећање гиг радника у претходних годину дана. Региони Београда, са растом од 10,3 одсто, и Војводине (9,8 одсто), имали су скромнији раст популације у најновијем мерењу.

“Шампион у расту броја гиг радника је град Ужице, где се гиг популација више него удвостручила – раст од 102,3 одсто. Изразито велико повећање броја гиг радника, преко 50 процената, је забележено још у три града – Прокупљу, Новом Пазару и Врању”, наводе аналитичари Центра.

Велики раст популације гиг радника забележили су још Пожаревац (43,5 одсто), Краљево (41,9 одсто), Јагодина (38,6 процената), Лесковац (38,1 проценат) и Смедерево (35,6 одсто).

Велики број фриленсера из Србије раде најмање плаћене послове

По расту броја гиг радника по професијама се издваја област писања и превођења (преко 24 одсто), док је најслабији, али значајан раст, забележен у области маркетинга и продаје (7,5 одсто)

Иако је област мултимедије и креативних услуга и даље доминантна, у најновијем мерењу је област писања и превођења привукла највећи број нових гиг радника – њих 24 процента.

“Два су посебно значајна закључка која се намећу. Један се тиче чињенице да се упркос никада бољим условима на конвенционалном тржишту рада, где су просечне плате програмера 3,2 пута веће од просечне зараде у Србији, и даље значајно повећава број оних који каријерни развој покушавају да пронађу на дигиталном тржишту рада. То сугерише да постоје други, значајнији фактори, који одређују каријерни развој, осим нивоа зараде. С друге стране, иако се са повећањем гиг популације повећава број гиг радника и у области продаје и маркетинга, трендови повећања су у просеку најнижи у овој професији. То може потенцијално указивати и на шире слабости које се појављују у домену курикулума и вештина које се стичу на пословним школама у Србији”, наглашавају истраживачи у најновијем Gigmetru.

У најновијем мерењу се повећао број мушкараца у односу на број жена у свим професијама, а ова промена највидљивија је у области писања и превођења.

Најновије мерење показује смањење удела гиг радница у Србији у гиг популацији – оне у најновијем мерењу чине 32,8 одсто, насупрот претходном мерењу где је њихов удео био 36 процената. То је и даље значајно више у односу на глобални просек, који према Паyонееровом глобалном извештају о фриленсерима износи 29 одсто.

Најзначајнија промена се десила у домену бројности мушке, односно женске популације фриленсера, по појединим професијама. Наиме, док су у претходним мерењима жене биле бројније у три професије (професионалним услугама, уносу података и административним услугама и писању и превођењу), у најновијем мерењу оне чине мањи део популације у свакој од области.

Раст зараде по сату

Значајно је порасла медијална зарада фриленсера и она сада износи 18 долара по сату. Јаз у зарадама је на историјском минимуму – жене зарађују у просеку 86,5 одсто просечне зараде мушкараца.

Када је у питању официјелна цена рада – она коју гиг радници наводе на својим профилима, најновије мерење указује да се тренд раста зарада наставио, чак да је дошло и до мало израженијег раста (2,8 одсто). Просечна цена рада за жене је износила 17,5 америчких долара, док је у случају мушкараца она била на нивоу од 20,2 америчка долара.

Слабости српског тржишта гиг рада се огледају у и даље присутном великом заостајању за глобалном ценом рада – српски гиг радници у просеку зарађују 45 одсто мање од глобалног просека, али и у чињеници да је тек у најновијем мерењу цена рада дошла на претпандемијски ниво, чиме су претходне две године, макар када је у питању зарада српских гиг радника, практично изгубљене.

Извор: biznis.rs