Најчешћа питања
Све што сте желели да знате о порталу www.frilenseri.purs.gov.rs и порезу сада можете наћи на једном месту.
Потражите још информација и докумената за коришћење портала и пријаву пореза на следећим линковима:
ШТА ЈЕ ТО САМООПОРЕЗИВАЊЕ?
Самоопорезивање је порески режим у коме Пореска управа не доноси решење по основу којег плаћате порез и доприносе, већ Ви сами обрачунавате, пријављујете и плаћате порез на остварене приходе.
ЗАКОН ПРЕДВИЂА ДВЕ ОПЦИЈЕ САМООПОРЕЗИВАЊА – КОЈЕ СУ РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ ОВЕ ДВЕ ОПЦИЈЕ?
Своје обавезе пријављујете и плаћате квартално, уз могућност да у оквиру сваког обрачунског периода, односно квартала, изаберете један од два начина самоопорезивања који су детаљније приказани кроз табелу у наставку.
Опција 1 |
Опција 2 |
Нормирани трошкови: 107.738 РСД у кварталу. Порез: 20% - Пореску основицу чини бруто приход остварен у кварталу умањен за нормиране трошкове. То значи да уколико у кварталу остварите до 107.738 РСД, нећете имати обавезу плаћања пореза. Доприноси за пензијско и инвалидско осигурање: 24% - Основицу за плаћање ПИО доприноса чини бруто приход остварен у кварталу умањен за нормиране трошкове. То значи да уколико у кварталу остварите до 107.738 РСД, нећете имати обавезу плаћања доприноса за пензијско осигурање. Доприноси за здравствено осигурање: 10,3% - Уколико нисте носилац здравственог осигурања по неком другом основу (нпр. као запослени или према међународном уговору), у обавези сте да платите здравствено осигурање. Стопа од 10,3% примењује се на троструки износ основице од 15% просечне месечне зараде у РС, што значи да је минимални износ за плаћање 6.276 РСД за квартал. Уколико је ова основица нижа од опорезивог прихода, као основица за плаћање доприноса рачунаће се опорезиви приход. |
Нормирани трошкови: 64.979 РСД у кварталу, увећани за 34% бруто прихода оствареног у кварталу. Порез: 10% - Опорезив приход је једнак бруто приходу умањеном за нормиране трошкове. То значи да уколико у кварталу остварите мање прихода него што је висина опорезивог прихода, нећете имати обавезу плаћања пореза. Доприноси за пензијско и инвалидско осигурање: 24% - Уколико се определите за ову опцију, ПИО допринос је обавезан. Основица за плаћање доприноса за ПИО је најмање троструки износ најниже месечне основице доприноса. То значи да ћете на кварталном нивоу морати да платите најмање 33.084 РСД за допринос за ПИО. Уколико је основица нижа од опорезивог прихода, као основица за плаћање доприноса рачунаће се опорезиви приход. Доприноси за здравствено осигурање: 10,3% - Уколико нисте носилац здравственог осигурања по неком другом основу (нпр. као запослени или према међународном уговору), у обавези сте да платите здравствено осигурање. Стопа од 10,3% примењује се на троструки износ основице од 15% просечне месечне зараде у РС, што значи да је минимални износ за плаћање 6.276 РСД за квартал. Уколико је ова основица нижа од опорезивог прихода, као основица за плаћање доприноса рачунаће се опорезиви приход. |
Пример 1: квартални приход 60.000 РСД Основица за плаћање пореза и доприноса = 60.000 – 107.738 = 0 РСД Порез = 0 РСД ПИО = 0 РСД Здравство = 0 РСД уколико сте здравствено осигурани или 6.276 РСД уколико нисте здравствено осигурани. Укупно: 0 или 6.276 РСД |
Пример 1: квартални приход 60.000 РСД Основица за плаћање пореза и доприноса = (60.000-(64.979+60.000*34%) РСД Порез = 0 РСД ПИО = 33.084 РСД Здравство = 0 РСД уколико сте здравствено осигурани или 6.276 РСД уколико нисте здравствено осигурани. Укупно: 33.084 или 39.360 РСД |
Пример 2: квартални приход 110.000 РСД Основица за плаћање пореза и доприноса = 110.000 – 107.738 = 2.262 РСД Порез = 2.262 x 20% = 452 РСД ПИО = 2.262 x 24% = 543 РСД Здравство = 0 РСД уколико сте здравствено осигурани или 6.276 РСД уколико нисте здравствено осигурани. Укупно: 995 или 7.271 РСД |
Пример 2: квартални приход 110.000 РСД Основица за плаћање пореза и доприноса = (110.000-(64.979+110.000*34%) = 7.621 РСД Порез = 7.621 x 10% = 762 РСД ПИО = 33.084 РСД Здравство = 0 РСД уколико сте здравствено осигурани или 6.276 РСД уколико нисте здравствено осигурани. Укупно: 33.846 или 40.122 РСД |
Пример 3: квартални приход 180.000 РСД Основица за плаћање пореза и доприноса = 180.000 – 107.738 = 72.262 РСД Порез = 72.262 x 20% = 14.452 РСД ПИО = 72.262 x 24% = 17.343 РСД Здравство = 0 РСД уколико сте здравствено осигурани или 7.443 РСД уколико нисте здравствено осигурани. Укупно: 31.795 или 39.238 РСД |
Пример 3: квартални приход 180.000 РСД Основица за плаћање пореза и доприноса = (180.000-(64.979+180.000*34%) = 53.821 РСД Порез = 53.821 x 10% = 5.382 РСД ПИО = 33.084 РСД Здравство = 0 РСД уколико сте здравствено осигурани или 6.276 РСД уколико нисте здравствено осигурани. Укупно: 38.466 или 44.742 РСД |
Пример 4: квартални приход 400.000 РСД Основица за плаћање пореза и доприноса = 400.000 – 107.738 = 292.262 РСД Порез = 292.262 x 20% = 58.452 РСД ПИО = 292.262 x 24% = 70.143 РСД Здравство = 0 РСД уколико сте здравствено осигурани или 30.103 РСД уколико нисте здравствено осигурани. Укупно: 128.595 или 158.698 РСД |
Пример 4: квартални приход 400.000 РСД Основица за плаћање пореза и доприноса = (400.000-(64.979+400.000*34%) = 199.021 РСД Порез = 199.021 x 10% = 19.902 РСД ПИО = 199.021 x 24% = 47.765 РСД Здравство = 0 РСД уколико сте здравствено осигурани или 20.499 РСД уколико нисте здравствено осигурани. Укупно: 67.667 или 88.166 РСД |
КОЛИКО ЧЕСТО МОГУ ДА МЕЊАМ ОПЦИЈЕ ОПОРЕЗИВАЊА?
У сваком кварталу имате право да се определите за опцију опорезивања који Вам више одговара спрам висине остварених прихода и права из социјалног осигурања која желите да остварите.
КОЛИКО ЈЕ ПОРЕСКО ОПТЕРЕЋЕЊЕ ПРИХОДА ПО ОСНОВУ ОВЕ ДВЕ ОПЦИЈЕ?
Квартални приход |
60.000 РСД |
110.000 РСД |
180.000 РСД |
400.000 РСД |
Опција 1 |
10,46% |
6,61% |
21,80% |
39,67% |
Опција 2 |
65,60% |
36,47% |
24,86% |
22,04% |
* Прорачуни су рађени на претпоставци да нисте здравствено осигурани, што значи да ниво пореског оптерећења може бити и нижи.
ШТА СУ НОРМИРАНИ ТРОШКОВИ?
Нормирани трошкови су прописани износ који се одузима од укупних (бруто) прихода како би се дошло до основице за опорезивање.
Зависно од опција самоопорезивања за који се определите, нормирани трошкови за које можете умањити своју пореску основицу за период једног квартала износе 107.738 РСД (опција 1) или 64.979 РСД (опција 2). Уз то, у опцији 2 се пореска основица додатно умањује и за 34% бруто прихода.
Формуле су следеће:
Опција 1:
Опорезиви приход = укупан приход - нормирани трошкови
2.262 РСД = 110.000 РСД - 107.738 РСД
Опција 2:
Опорезиви приход = укупан приход - (64.979 РСД + укупан приход * 34%)
1.021 РСД = 100.000 РСД – (64.979 РСД + 100.000 * 34%)
ШТА ЈЕ ТО ПОРЕСКИ КРЕДИТ И КАКО СЕ ОБРАЧУНАВА?
Уколико сте на остварени приход у иностранству већ платили порез у држави извора прихода (држави из које је приход исплаћен, односно у којој је тај приход остварен), остварујете право на порески кредит, односно умањење висине пореске обавезе за висину пореза плаћеног у иностранству, а највише до износа пореза који бисте платили у Србији.
Плаћени порески кредит се признаје резиденту Републике Србије без обзира на то да ли са државом у којој је платио порез Србија има закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања. На следећем линку се налази списак земаља са којима Србија има потписан уговор о избегавању двоструког опорезивања: https://mfin.gov.rs/propisi/ugovori-o-izbegavanju-dvostrukog-oporezivanja.
Порески кредит се признаје само за плаћање пореза, док се доприноси за пензијско и инвалидско и здравствено осигурање плаћају на прописану основицу. Порески кредит се рачуна на остварене приходе из иностранства, на које је плаћен порез у иностранству. Постоје две категорије прихода за које се порески кредит посебно обрачунава - приходи резидента остварени на територији Републике Србије, од иностраног исплатиоца и приходи резидента остварени на територији друге државе.
Право на порески кредит признаје се по основу пореза плаћеног на приходе који су остварени на територији држава са којима имамо закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања, као и на приходе који су остварени на територији држава са којима немамо закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања.
Уколико сте остварили 200.000 динара из иностранства (на који је плаћен порез) и 500.000 динара у Републици Србији, износ пореског кредита се утврђује посебно за приходе који су остварени у Републици Србији од домаћег исплатиоца и приходе који су остварени у иностранству. Резидент одговарајућом потврдом надлежног органа друге државе документује износ прихода на које је у иностранству плаћен порез, као и износ пореза који је плаћен на ове приходе.
(Опција 1): Од 200.000 динара (сви приходи из иностранства, без обзира на број уплата, висину пореских стопа) одузимају се нормирани трошкови у висини од 107.738 динара. Добија се основица за плаћање пореза од 92.262 динара, на коју се примењује пореска стопа од 20%. Тиме долазимо до максималног износа пореског кредита од 18.452 динар. Дакле, рачуна се колико бисте платили порез да сте приходе остварили у Републици Србији. Уколико сте платили више пореза у иностранству, као порески кредит признаће Вам се максимално 18.452 динар.
Даље, сабирају се укупни приходи из иностранства и из Србије (700.000 динара) и одузимају се нормирани трошкови у висини од 107.738 динара. Тако долазимо до пореске основице од 592.262 динара на коју се примењује стопа од 20%, што значи да је пореска обавеза 118.452 динар. Од тако обрачунатог пореза одузима се износ пореског кредита (18.452 динара) и добија износ пореза који треба да платите по основу свих прихода остварених у датом кварталу, а то је 100.000 динарa.
Сходно наведеном, уколико сте остварили 50.000 динара из иностранства, будући да су нормирани трошкови виши (107.738 динaра) од остварених прихода, немате права на порески кредит, иако сте платили порез у иностранству.
КАКО ДОКАЗУЈЕМ ДА САМ ПЛАТИО ПОРЕЗ У ИНОСТРАНСТВУ?
Потребна вам је потврда о плаћеном порезу у иностранству, оверена од стране надлежног пореског органа државе у којој сте платили порез. Потврда треба да буде преведена и оверена од стране судског тумача за српски језик, након чега треба да је приложите уз пореску пријаву коју прослеђујете преко портала www.frilenseri.purs.gov.rs.
КОЈЕ ОБАВЕЗЕ ИМАМ ПО ОСНОВУ ОСТВАРЕНИХ ПРИХОДА?
Које ћете обавезе имати по основу обавезног социјалног осигурања, зависи од три фактора:
- да ли сте резидент или нерезидент;
- да ли вам је место рада у Србији или у иностранству;
- да ли сте осигурани по другом основу.
С тим у вези, у наставку је дат табеларни преглед права и обавеза које остварујете, зависно од одговора на претходна три питања.
Врста примаоца/исплатиоца |
Обрачун |
||
Порез |
Пензијско и инвалидско |
Здравствено |
|
Резидент са местом рада у Србији, који није здравствено осигуран по другом основу, за примања од домаћих исплатиоца |
Да |
Да |
Да |
Резидент са местом рада у Србији, који је здравствено осигуран по другом основу, за примања од домаћих исплатиоца |
Да |
Да |
Не |
Резидент са местом рада у Србији, који није здравствено осигуран по другом основу, за примања из иностранства |
Да |
Да |
Да |
Резидент са местом рада у Србији, који је здравствено осигуран по другом основу, за примања из иностранства |
Да |
Да |
Не |
Резидент са местом рада у иностранству, који није здравствено осигуран по другом основу[1][2] |
Да |
Не |
Да |
Резидент са местом рада у иностранству, који је здравствено осигуран по другом основу |
Да |
Не |
Не |
Нерезидент са местом рада у Србији, који није здравствено осигуран по другом основу, за примања од домаћих исплатиоца |
Да |
Да |
Да |
Нерезидент са местом рада у Србији, који је здравствено осигуран по другом основу, за примања од домаћих исплатиоца |
Да |
Да |
Не |
[1]Обавеза плаћања здравственог осигурања зависи од тога да ли Србија са том земљом има закључен споразум о социјалном осигурању. Ако нема споразума са том државом, онда плаћате доприносе за здравствено осигурање. Уколико постоји споразум који обухвата и здравствено осигурање (будући да има споразума који обухватају само пензијско и инвалидско осигурање) онда се подноси доказ да сте здравствено осигурани у тој земљи како не бисте плаћали допринос за здравствено осигурање у Србији.
[2] Допринос за пензијско и инвалидско осигурање се не плаћа уколико је место рада ван територије Републике Србије и не остварујете право по основу пензијског стажа.
АКО У КВАРТАЛУ НЕМАМ ПРИХОДЕ, А ЖЕЛИМ ДА УПЛАТИМ ДОПРИНОСЕ ДА НЕ БИХ ИМАО ПРЕКИД ОСИГУРАЊА, ДА ЛИ ЈЕ ТО МОГУЋЕ?
Основ за опорезивање је приход, те уколико нисте остварили приход у кварталу немате основ за уплату доприноса.