Најчешћа питања
Све што сте желели да знате о порталу www.frilenseri.purs.gov.rs и порезу сада можете наћи на једном месту.
Потражите још информација и докумената за коришћење портала и пријаву пореза на следећим линковима:
ШТА СУ НОРМИРАНИ ТРОШКОВИ?
Нормирани трошкови су прописани износ који се одузима од укупних (бруто) прихода како би се дошло до основице за опорезивање.
Зависно од опција самоопорезивања за који се определите, нормирани трошкови за које можете умањити своју пореску основицу за период једног квартала износе 103.296 РСД (опција 1) или 62.300 РСД (опција 2). Уз то, у опцији 2 се пореска основица додатно умањује и за 34% бруто прихода.
Формуле су следеће:
Опција 1:
Опорезиви приход = укупан приход - нормирани трошкови
4.704 РСД = 108.000 РСД - 103.296 РСД
Опција 2:
Опорезиви приход = укупан приход - (62.300 РСД + укупан приход * 34%)
3.700 РСД = 100.000 РСД – (62.300 РСД + 100.000 * 34%)
ШТА ЈЕ ТО ПОРЕСКИ КРЕДИТ И КАКО СЕ ОБРАЧУНАВА?
Уколико сте на остварени приход у иностранству већ платили порез у држави извора прихода (држави из које је приход исплаћен, односно у којој је тај приход остварен), остварујете право на порески кредит, односно умањење висине пореске обавезе за висину пореза плаћеног у иностранству, а највише до износа пореза који бисте платили у Србији.
Плаћени порески кредит се признаје резиденту Републике Србије без обзира на то да ли са државом у којој је платио порез Србија има закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања. На следећем линку се налази списак земаља са којима Србија има потписан уговор о избегавању двоструког опорезивања: https://mfin.gov.rs/propisi/ugovori-o-izbegavanju-dvostrukog-oporezivanja.
Порески кредит се признаје само за плаћање пореза, док се доприноси за пензијско и инвалидско и здравствено осигурање плаћају на прописану основицу. Порески кредит се рачуна на остварене приходе из иностранства, на које је плаћен порез у иностранству. Постоје две категорије прихода за које се порески кредит посебно обрачунава - приходи резидента остварени на територији Републике Србије, од домаћег или иностраног исплатиоца и приходи резидента остварени на територији друге државе.
Право на порески кредит признаје се по основу пореза плаћеног на приходе који су остварени на територији држава са којима имамо закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања, као и на приходе који су остварени на територији држава са којима немамо закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања.
Уколико сте остварили 200.000 динара из иностранства (на који је плаћен порез) и 500.000 динара у Републици Србији, износ пореског кредита се утврђује посебно за приходе који су остварени у Републици Србији од иностраних исплатилаца и приходе који су остварени у иностранству. Резидент одговарајућом потврдом надлежног органа друге државе документује износ прихода на које је у иностранству плаћен порез, као и износ пореза који је плаћен на ове приходе.
(Опција 1): Од 200.000 динара (сви приходи из иностранства, без обзира на број уплата, висину пореских стопа) одузимају се нормирани трошкови у висини од 103.296 динара. Добија се основица за плаћање пореза од 96.704 динара, на коју се примењује пореска стопа од 20%. Тиме долазимо до максималног износа пореског кредита од 19.341 динар. Дакле, рачуна се колико бисте платили порез да сте приходе остварили у Републици Србији. Уколико сте платили више пореза у иностранству, као порески кредит признаће Вам се максимално 19.341 динар.
Даље, сабирају се укупни приходи из иностранства и из Србије (700.000 динара) и одузимају се нормирани трошкови у висини од 103.296 динара. Тако долазимо до пореске основице од 596.704 динара на коју се примењује стопа од 20%, што значи да је пореска обавеза 119.341 динар. Од тако обрачунатог пореза одузима се износ пореског кредита (20.800 динара) и добија износ пореза који треба да платите по основу свих прихода остварених у датом кварталу, а то је 98.541 динар.
Сходно наведеном, уколико сте остварили 50.000 динара из иностранства, будући да су нормирани трошкови виши (103.296 динaра) од остварених прихода, немате права на порески кредит, иако сте платили порез у иностранству.
КАКО ДОКАЗУЈЕМ ДА САМ ПЛАТИО ПОРЕЗ У ИНОСТРАНСТВУ?
Потребна вам је потврда о плаћеном порезу у иностранству, оверена од стране надлежног пореског органа државе у којој сте платили порез. Потврда треба да буде преведена и оверена од стране судског тумача за српски језик, након чега треба да је приложите уз пореску пријаву коју прослеђујете преко портала www.frilenseri.purs.gov.rs.
КОЈЕ ОБАВЕЗЕ ИМАМ ПО ОСНОВУ ОСТВАРЕНИХ ПРИХОДА?
Које ћете обавезе имати по основу обавезног социјалног осигурања, зависи од три фактора:
- да ли сте резидент или нерезидент;
- да ли вам је место рада у Србији или у иностранству;
- да ли сте осигурани по другом основу.
С тим у вези, у наставку је дат табеларни преглед права и обавеза које остварујете, зависно од одговора на претходна три питања.
Врста примаоца/исплатиоца |
Обрачун |
||
Порез |
Пензијско и инвалидско |
Здравствено |
|
Резидент са местом рада у Србији, који није здравствено осигуран по другом основу, за примања од домаћих исплатиоца |
Да |
Да |
Да |
Резидент са местом рада у Србији, који је здравствено осигуран по другом основу, за примања од домаћих исплатиоца |
Да |
Да |
Не |
Резидент са местом рада у Србији, који није здравствено осигуран по другом основу, за примања из иностранства |
Да |
Да |
Да |
Резидент са местом рада у Србији, који је здравствено осигуран по другом основу, за примања из иностранства |
Да |
Да |
Не |
Резидент са местом рада у иностранству, који није здравствено осигуран по другом основу[1][2] |
Да |
Не |
Да |
Резидент са местом рада у иностранству, који је здравствено осигуран по другом основу |
Да |
Не |
Не |
Нерезидент са местом рада у Србији, који није здравствено осигуран по другом основу, за примања од домаћих исплатиоца |
Да |
Да |
Да |
Нерезидент са местом рада у Србији, који је здравствено осигуран по другом основу, за примања од домаћих исплатиоца |
Да |
Да |
Не |
[1]Обавеза плаћања здравственог осигурања зависи од тога да ли Србија са том земљом има закључен споразум о социјалном осигурању. Ако нема споразума са том државом, онда плаћате доприносе за здравствено осигурање. Уколико постоји споразум који обухвата и здравствено осигурање (будући да има споразума који обухватају само пензијско и инвалидско осигурање) онда се подноси доказ да сте здравствено осигурани у тој земљи како не бисте плаћали допринос за здравствено осигурање у Србији.
[2] Допринос за пензијско и инвалидско осигурање се не плаћа уколико је место рада ван територије Републике Србије и не остварујете право по основу пензијског стажа.
АКО У КВАРТАЛУ НЕМАМ ПРИХОДЕ, А ЖЕЛИМ ДА УПЛАТИМ ДОПРИНОСЕ ДА НЕ БИХ ИМАО ПРЕКИД ОСИГУРАЊА, ДА ЛИ ЈЕ ТО МОГУЋЕ?
Основ за опорезивање је приход, те уколико нисте остварили приход у кварталу немате основ за уплату доприноса.
КАКО ПРИЈАВЉУЈЕМ ПРИХОДЕ КОЈЕ ОСТВАРИМ КАО ФРИЛЕНСЕР?
Постоје два начина за пријаву прихода.
- Електронским путем
- Преко портала www.frilenseri.purs.gov.rs или
- Подношењем пореске пријаве ПП ОПО - К, путем портала еПорези.
Уколико пријављујете приходе у електронском облику, потребно је да поседујете налог са највишим нивоом поверења на еИД систему или квалификовани дигитални сертификат.
- У папирном облику
- непосредно (лично), надлежној филијали Пореске управе или
- путем поште надлежној филијали Пореске управе.
ДА ЛИ ПОРЕСКУ ПРИЈАВУ МОГУ ДА ПОДНЕСЕМ У ПАПИРНОМ ОБЛИКУ?
Пореску пријаву ПП ОПО - К можете поднети у папирном облику надлежној филијали Пореске управе према месту пребивалишта/боравишта физичког лица. Приликом предаје добија се информација о броју пореске пријаве и БОП-броју одобрења за плаћање који је потребно да упишете у налогу за уплату. Додатно, пореску пријаву можете предати у папирном облику и путем поште, а број пријаве и БОП-број одобрења за плаћање који се уписује у налогу за уплату добијате од Пореске управе.
КОЈУ ПОРЕСКУ ПРИЈАВУ ПОПУЊАВАМ?
Пореску пријаву подносите Пореској управи на Обрасцу ПП ОПО – К (Пореска пријава о обрачунатом порезу самоопорезивањем и припадајућим доприносима на приходе остварене квартално, од стране физичког лица као пореског обвезника).
КОЛИКО ЧЕСТО ТРЕБА ДА ПРИЈАВЉУЈЕМ ПРИХОДЕ?
Збир остварених прихода по наведеном основу који сте остварили у кварталу (нпр. јануар-март, април-јун, јул-септембар или октобар-децембар) пријављујете у року од 30 дана од дана истека квартала (изузетно од тога, нпр. за период април-јун 2023. године пореска пријава се подноси у року од 1. до 31. јула 2023. године, имајући у виду да је 30. јул 2023. године нерадан дан). У току године пореске пријаве подносе се у опредељена четири рока, и то за први квартал до 30. априла, за други квартал до 30. јула, за трећи квартал до 30. октобра и за четврти квартал до 30. јануара.